Možda je malo neobično da vam se jedna žena obraća, možda ćete pomisliti da ste dosta slušali majke, sestre, supruge, tetke, strine i ostali ženski rod, ali nisam nijedno od ovde navedenog. Ako nastavite sa čitanjem, uverićete se u to.

Želim da vam se obratim kao živim bićima , koja imaju svoje želje i snove, osećanja i emocije, dobre i loše osobine, trenutke snage i trenutke slabosti… Ma šta radili, mislili, osećali, kazali, imate pravo da budete to što jeste. Pet godina radim na sebi, edukujem se , učim, idem na seminare, radionice, predavanja… Ono što je upadljivo jeste to , da svugde srećem žene, devojke, dok je muškaraca jako malo. Idući kroz život, shvatila sam da je sve više samih i usamljenih ljudi. Ne bavim se statistikom, ali ima i mušaraca i žena. Došlo je vreme kada se žene osvešćuju, drugačije razmišljaju, drugačije ponašaju i neće da trpe ono što su njihove majke, bake, prabake trpile. To ne znači da nam VI MUŠKARCI niste potrebni. Itekako jeste, samo što sada želimo drugačije odnose, sa mnogo više obostrane ljubavi, razumevanja, podrške, prihvatanja…I dalje smo u pojedinim momentima i slabe, i ranjive, potrebna nam je zaštita, oslonac. I vi ste slični nama, hteli vi to da priznate ilio ne. Sve što nama treba, potrebno je i vama. I vi ste divna bića i nežne duše, koje vešto krijete svojom snagom, mišićima, galamom, grubostima, hladnoćom, povlačenjem u samoću… Tako se osećate sigurnije. Zatvarate svoje srce i dušu, pašeći se da ćete biti povređeni, ogoljeni…Gde da pokažete svoje slabosti, iskrena osećanja, emocije, pa vi ste muškarci…Imate pravo na sve to…