Svi smo svesni da je svaki raskid ili razvod veoma stresan, i onda kada ostavljamo i onda kada smo ostavljeni, i ma koliko da nam je loše u vezi ili braku, nekako imamo strah da pustimo to što nije dobro, da se oslobodimo onog što nam više ne prija i što nas ne ispunjava. Čini nam se da će sve da stane ako se odreknemo nečeg što nam je poznato, pa makar bilo i loše i ne vidimo sebe posle toga i mislimo da nema dalje… Ali, nije tako…. Prirodno je da nas boli, da patimo, da se nakon toga odmah ne snađemo, ali je za sve u životu potrebno vreme, odbolovati, očistiti se od svih negativnosti koje smo nakupili tokom veze ili braka, u kojem smo bili nesrećni i nezadovoljni. Važno je da shvatimo da život ide dalje i da puštajući ljude koji nam više ne prijaju, otvaramo vrata nekim novim ljudima, mogućnostima, nekon novom i drugačijem životu. U stvari, to je vreme kada nakon dužeg vremena možemo da se vratimo i posvetimo sebi. Da vidimo gde smo i gde želimo da budemo. Da skupimo snage i volje za nove izazove, nove ljubavi, da spoznamo greške, da iskoristimo iskustvo i da promenimo sve ono što nije dobro, da postanemo bolji i drugačiji, da se osmelimo i krenemo u život na drugačiji način. Treba da budemo spremni i na samoću, ma koliko nam se ona činila strašna…. U samoći i tišini, čovek nađe mnoge odgovore, ali je potrebno da bude iskren prema sebi, da osvesti svoje postupke, bili oni dobri ili loši, da preuzme odgovornost za svoj život i shvati da uvek posoje izbori i na nam je kuda dalje, donoseći odluke koje će okrenuti okolnosti u našu korist, da živimo srećan i ispunjen život.